Razmišljam da ostavim devojku. Ona je iz dobre porodice, školovana, svira 2 instrumenta, priča 3 jezika, završava fakultet sa dobrim prosekom, a pri tom je najdivnija i najbolja osoba koju znam. Prosto uživam u tome da je činim srećnom i pružam joj ono što njeni roditelji nikada nisu-ljubav i pažnju. Nešto mi je toplo oko srca kad god je nasmejem.
Ali ja nemam kola, živim u maloj dedinoj kući, faks sam prekinuo na pola zbog novca, ceo mesec radim za onoliko koliko njen tata njoj da dnevno. Ja ne mogu da je vodim u Dubai i nikada nisam leteo avionom. Njoj to nikada nije zasmetalo za ove 3 godine, ali ponekad ne mogu da se osećam kao muškarac pored takve devojke, a opet ne želim njoj da uskraćujem sav taj luksuz i teram je da živi kao ja.
Nema komentara:
Objavi komentar